PRAVO NA BRISANJE I PRENOSIVOST PODATAKA SA INTERNETA-
Kako da upravljate svojim podacima na internetu

Pravo na brisanje i prenosivost podataka su neka od prava koje su garantovane GDPR-om, kao i našim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
U eri digitalne revolucije i širokog korišćenja interneta, pitanja privatnosti i zaštite podataka postala su od suštinskog značaja. Savremeni život, kao i poslovanje, podrazumeva korišćenje različitih internet platformi gde ostavljamo različite podatke o sebi. Masovna upotreba interneta ima nesumnjivo veliku korist za pojedince, ali istovremeno otvara brojne mogućnosti zloupotrebe prava, naročito pravo na privatnost, ali i prava na čast. Kada se jednom objavi neka informacija na internetu o nama, ona postaje trajno svedočanstvo o nama. Kako biste zaštitili i bolje razumeli svoja prava u vezi s ličnim podacima na internetu, važno je upoznati se sa pravnom regulativom iz ove oblasti. Ovaj blog će vam pružiti osnovno razumevanje na Prava na brisanje i Prava na prenos podataka i kako ih možete ostvariti.

Pravo na brisanje podataka

Pravo na na brisanje podataka se naziva još i pravom na zaborav (“right to be forgotten”). Ovo pravo je proizašlo iz presude Suda pravde Evropske Unije iz 2014. godine u slučaju Gugl protiv Agencije za zaštitu podataka o ličnosti Kraljevine Španije i Maria Kosteha Gonzalesa.
Osnovna ideja je da pojedinac ima pravo da zahteva brisanje svojih ličnih podataka koje je rukovalac obrađivao, kao i podataka objavljenih na internetu, čime se omogućava „digitalni zaborav“.  Iako pravo na brisanje nije ograničeno samo na podatke na internetu, tema ovog bloga su ti podaci, tako da ćemo se ovim putem njime baviti.
Na primer, korisnici društvenih mreža mogu zatražiti brisanje svojih profila i podataka sa platforme, ako odluče da više ne žele da budu deo te mreže, takođe pojedinci mogu zatražiti brisanje određenih rezultata pretrage na internetu itd.
Član 30 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti reguliše pravo na brisanje i popisuje da je rukovalac obavezan da obriše podatke kada:
• podaci o ličnosti više nisu neophodni za ostvarivanje svrhe zbog koje su prikupljeni ili na drugi način obrađivani;
• je lice na koje se podaci odnose opozvalo pristanak na osnovu kojeg se obrada vršila, a nema drugog pravnog osnova za obradu;
• je lice na koje se podaci odnose podnelo prigovor na obradu u skladu sa:
 članom 37. stav 1. Zakona, a nema drugog pravnog osnova za obradu koji preteže nad legitimnim interesom, pravom ili slobodom lica na koje se podaci odnose,
 članom 37. stav 2. Zakona;
• podaci o ličnosti su nezakonito obrađivani;
• podaci o ličnosti moraju biti izbrisani u cilju izvršenja zakonskih obaveza rukovaoca;
• podaci o ličnosti su prikupljeni u vezi sa korišćenjem usluga informacionog društva od strane maloletnog lica (član 16. stav 1. Zakona).
Zakon propisuje takođe i izuzetke kada rukovalac može odbiti brisanje podataka, odnosno kada je obrada istih neophodna radi:
• ostvarivanja slobode izražavanja i informisanja;
• poštovanja zakonske obaveze rukovaoca kojom se zahteva obrada ili izvršenja poslova u javnom interesu ili izvršenja službenih ovlašćenja rukovaoca;
• ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog zdravlja, u skladu sa članom 17. stav 2. tač. 8) i 9) ovog zakona;
• svrhe arhiviranja u javnom interesu, svrhe naučnog ili istorijskog istraživanja, kao i statističke svrhe u skladu sa članom 92. stav 1. Zakona, a opravdano se očekuje da bi ostvarivanje prava iz st. 1. i 2. ovog člana moglo da onemogući ili bitno ugrozi ostvarivanje ciljeva te svrhe;
• podnošenja, ostvarivanja ili odbrane pravnog zahteva.

Kako se podnosi zahtev za brisanje podataka?

Za podnošenje ovog zahteva nije predviđena posebna forma. Ipak, ono što bi svakako zahtev morao sadržati su podaci o identitetu podnosioca zahteva (ime i prezime, adresa, kontakt telefon, e-mail adresa, kao i dokaz o identitetu, kao na primer lična karta, takođe dokaz o adresi stanovanja) podatke čije se brisanje traži (opis podataka čije se brisanje traži, po mogućnosti URL adresu), kao i razloge zbog kojih se traži brisanje (navesti neke od razloga iz člana 30 Zakona)
U slučaju da podnosilac zahteva i lice na koje se podaci odnose, nisu isto lice, tada zahtev mora sadržati i dokaz o identitu lica na koje se podaci odnose, te dokaz o ovlašćenju podnošenja zahteva u ime lice na koje se podaci odnose. Zahtev se podnosi rukovaocu podacima.
Na primer, jedna građanka naše zemlje je želela obrisati nakon višegodišnjeg korišćenja svoj YouTube kanal. Ona je podnela zahtev Google-u,  jer se YouTube nalazi u njegovom vlasništvu i u ovom slučaju je on rukovalac njenim podacima. Google ima u Srbiji imenovanog predstavnika, u skladu sa svojom obavezom iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, te se gore pomenuta njemu obratila za pomoć. Nakon sprovedenog postupka, njen YouTube kanal je “zaboravljen”.

Pravo na prenosivost podataka

Pravo na prenosivost podataka je regulisan članom 36 Zakona.
Lice na koje se podaci odnose ima pravo da njegove podatke o ličnosti koje je prethodno dostavilo rukovaocu primi od njega u strukturisanom, uobičajeno korišćenom i elektronski čitljivom obliku i ima pravo da ove podatke prenese drugom rukovaocu bez ometanja od strane rukovaoca kojem su ti podaci bili dostavljeni, ako su zajedno ispunjeni sledeći uslovi:
1) obrada je zasnovana na pristanku u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 1) ili članom 17. stav 2. tačka 1) ovog zakona ili na osnovu ugovora, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
2) obrada se vrši automatizovano.
Izuzetno, prenosivost podataka se ne može ostvariti kada je obrada nužna za izvršenje poslova od javnog interesa ili za vršenje službenih ovlašćenja rukovaoca.
Pravo na prenosivost podataka daje pojedincima pravo da dobiju kopiju svojih ličnih podataka u strukturisanom obliku od rukovaoca, odnosno od jednog pružaoca usluga ili organizacije i prenesu te podatke drugom rukovaocu, odnosno pružaocu usluga ili organizaciji po sopstvenom izboru. Ti podaci se mogu automatski preneti novom rukovaocu ili nosiocu ovog prava, koji će te podatke preneti sam ako tako odluči. Na ovaj način pojedinci mogu lakše menjati pružaoce usluga ili organizaciju bez gubitka svojih podataka. Ovim pravom se možemo služiti kada, na primer, želimo promeniti društvenu mrežu, banku, online trgovinu itd, ali i kada želimo da ugasimo, na primer, društvenu mrežu, a želimo i da sačuvamo sve naše podatke koje smo tamo objavili.

Kako se podnosi zahtev za prenosivost podataka?

Kao i kod zahteva za brisanje podataka, ni za ovaj zahtev nije predviđena posebna forma. Najčešće će biti dovoljno da unesete svoje korisničko ime i lozinku kako biste potvrdili svoj identitet i osnovanost ovog zahteva, ali ponekad će biti potrebno slanje kopije lične karte ili drugog ličnog dokumenta radi detaljnije provere. Zahtev se podnosi rukovaocu podacima.

Veza između prava na zaborav i prava na prenos podataka:

Pravo na brisanje i pravo na prenosivost podataka su ključni delovi GDPR-a, odnosno našeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji daju pojedincima mogućnost upravljanja njihovim ličnim podacima na internetu. Razumevanje ovih prava i kako ih ostvariti je od suštinskog značaja za očuvanje vaše privatnosti i zaštitu vaših podataka.
Na primer, ako osoba želi da promeni društvenu mrežu, može koristiti pravo na prenosivost podataka i da prenese svoje informacije sa starog profila na novu mrežu. Istovremeno, može zatražiti i pravo na zaborav na staroj mreži, kako bi osigurala da se njeni podaci tamo izbrišu. Ove dve mogućnosti zajedno omogućavaju pojedincima veću kontrolu nad svojim ličnim podacima u digitalnom okruženju.

NAPOMENA: Ovaj tekst predstavlja stav autora o predmetnom pitanju i ne predstavlja pravni savet, niti zamenu za angažovanje odgovarajućeg stručnjaka u datoj oblasti.
AUTOR: Nina Uhrin