Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju je najpoznatijia vrsta naslednopravnog ugovora u našem pravu, stoga i ugovor koji se najčešće primenjuje u praksi, odnosno za njega se vezuju mnoga pitanja i nedoumice, koje svakodnevno srećemo u praksi.
Po svojoj pravnoj prirodi Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje se često u situacijama kada pojedine osobe strahuju da zbog starosti ili nekih drugih razloga neće moći da se sami izdržavaju, odnosno da se staraju o sebi.

Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?

Zaključivanjem Ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja daje svoju saglasnost da davalac izdržavanja nakon njegove smrti dobije u svojinu određenu imovinu kao naknadu za negu i pruženo izdržavanje, dok se davalac izdržavanja obavezuje da izdržava primaoca do njegove smrti, pod uslovima i na način koji ugovorne strane saglasno preciziraju ugovorom, kao i da ga posle smrti sahrani.
Takođe je veoma bitno naglasiti da se Ugovorom o doživotnom izržavanju kao naknada za izdržavanje može ugovoriti samo imovina koju primalac izdržavanja poseduje u momentu zaključivanja istog, dok što se tiče obaveze davaoca izdržavanja ukoliko nije posebno regulisana svakako podrazumeva obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.
Dakle, obaveza davaoca je da primaocu obezbedi stanovanje, hranu, odeću, obuću, lečenje, a ukoliko ugovorne stane ugovore dodatne obaveze davaoca izdržavaja, potrebno je da to ugovorom precizno definišu.
Specifičnost Ugovora o doživotnom izdržavanju ogleda se i u tome što se punovažnosti istog ne ogleda u pružanju materijalnih dobara, jer davalac izdržavanja može brinuti o ličnoj higijeni primaoca izdržavanja, redovno ga posećivati pa čak i ugovoriti zajednicu života sa istim, pripremati mu hranu, jer je često primalac izdržavanja sasvim dobro materijalno situiran, samo mu nedostaje osoba koja bi o njemu brinula, te se u ovakvim slučajevima često pribegava zaključivanju Ugovora o doživotnom izdržavanju U tom kontekstu je bitno napomenuti da je Zakonom propisana i mogućnost sklapanja Ugovora o doživotnom izdržavanju u korist trećeg lica, pri čemu to lice, primalac izdržavanja, nije ugovorna strana, nego samo korisnik ugovora.

Pravne osobine ugovora o doživotnom izdržavanju

Po svojoj pravnoj prirodi Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretni, dvostrano obavezujući Ugovor sa propisanom formom za zaključivanje istog.
U kontekstu bitnih elemenata Ugovora o doživotnom izdržavanju pored ugovorne forme svakako je najvažnije istaći aleatornost.
Aleatornost ugovora, odnosno neizvesnost znači da se u momentu njegovog zaključenja ne zna koliko dugo će trajati ugovoreno izdržavanje, niti kolika će biti vrednost prestacija ugovornih strana, što znači da se u momentu izdržavanja ne može znati da li će vrednost izdržavanja prevazići vrednost primljene naknade ili ne.
Ukoliko se Ugovor zaključi pod uslovima i na način na koji aleatornost kao bitan elemant izostaje, ovakav Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništavan.
To u konkretnom slučaju znači da Ugovor o doživotnom izdržavanju npr. sa čovekom na samrti u terminalnoj fazi neizlečive bolesti, svakako nema elemenat aleatornosti, odnosno neizvesnosti, jer je predvidivo koliko izdržavanje u konkretnom slučaju može trajati, stoga se ovakav Ugovor može tužbom poništavati u parničnom postupku, što se u praksi veoma često i događa.

Posebni uslovi za zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju

Često je za zaključenje Ugovor o doživotnom izdržavanju neophodno ispuniti i dodatne uslove kao što je odobrenje organa starateljstva ili utvrđenje psihičke sposobnosti primaoca izdržavanja putem veštačenja koje prethodi i kasnije čini sastavni deo Ugovora o doživotnom izdržavanju.
Mišljenje lekara kojim se potvrđuje da je lice koje zaključuje Ugovor o doživotnom izdržavanju sposobno da odlučuje i shvata pravne posledice zaključivanja ovakvog pravnog posla od izuzetne je važnosti, naročito kada su stanke (najčešće primaoci izdržavanja) bolesna lica, te bi se eventualno moglo dovoditi u pitanje i njihovo psihičko stanje, kao i uticaj lekova koje konzumiraju na mogućnost rasuđivanja.
Da bi se izbegle ovakve situacije u svakom slučaju je preporučljivo pribaviti stručno mišljenje lekara specijaliste, u svim slučajevima u kojima bi se zbog zdravstvenog stanja ugovorne strane, mogla dovesti u pitanje sposobnost za rasuđivanje od strane lica koja imaju pravni interes da se zaključeni Ugovor stavi van snage.
Iz svih navedenih razloga, poželjno je da se Ugovor o doživotnom izdržavanju sačinjava uz stučnu pomoć, kako bi se blagovremeno sprečile eventualne nepravilnosti a u cilju zaštite prava ugovornih strana.

Ništavost i raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju se može poništavati iz više razloga, a to je najpre izostanak jednog ili više bitnih uslova koji se po zakonu smatraju obaveznim za važenje Ugovora o doživotnom izdržavanju, što u praksi najčešće čine naslednici primaoca izdržavanja, kao lica sa pravnim interesom ili poverioci.
Ugovorne strane takođe mogu zahtevati poništavanje, odnosno raskidanje Ugovora pod određenim uslovima, a najčešće kada se iz nekih razloga stranke ne pridržavaju preuzetih ugovornih obaveza.
Dakle, na osnovu zaključenog Ugovora, podrazumeva se da će davaocu izdržavanja pripasti imovina koja je bila obuhvaćena Ugovorom, a koju je primalac izdržavanja imao u momentu sklapanja Ugovora o doživotnom izdržavanju.
Primaocu izdržavanja nije dozvoljeno da spornu imovinu optereti, otuđi ili pokloni drugoj osobi, osim izuzetka kada je sa tim saglasan davalac izdržavanja, jer u protivnom može uslediti tužba za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, od strane davaoca izdržavanja. Davalac izdržavanja bi u tom slučaju mogao zahtevati da mu se vrati sve što je do tog momenta dao na ime davanja izdržavanja.

Takođe je bitno napomenuti da zbog poremećenih odnosa između ugovornih strana može doći do raskida ugovora, što se ukoliko su strane saglasne sa raskidom može učiniti u istoj formi i na način na koji je Ugovor i zaključen, odnosno aneksom Ugovora, koji se solemnizuje pred Javnim beležnikom.
Ukoliko pak nema saglasnosti stranaka za sporazumni raskid, ugovornim stranama svakako preostaje pravo da podnesu tužbu radi raskida Ugovora o doživotnom izdržavanju, mesno nadležnom sudu.
U svakom slučaju ukoliko bi došlo do punovažnog raskida Ugovora o doživotnom izdržavanju, primalac izdržavanja je dužan da plati naknadu za primljeno izdržavanje do momenta raskida Ugovora, pri čemu je važno napomenuti da se u sudskom sporu svakako ceni činjenica koja ugovorna strana je doprinela raskidu ovog pravnog posla, odnosno krivica za raskid ugovora u svakom slučaju utiče na naknadu štete kao i visinu naknade štete, koju bi sud utvrdio po ovom osnovu.
Važno je istaći da davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice, koje se u okviru svog zanimanja brine o primaocu izdržavanja (medicinska ili gerontološka sestra, doktor, agencija i slično), prethodno mora dobiti rešenje nadležnog organa, odnosno saglasnost Centra za socijalni rad, jer će se u protivnom Ugovor smatrati ništavim.

U skladu sa svim navednim bitno je istaći da se Ugovor o doživotnom izdržavanju može poništavati ukoliko je Ugovor fiktivan, ukoliko je predmet Ugovora neodređen, nepostojeći ili nedozvoljen, ukoliko je jedna od ugovornih strana pristala na sklapanje Ugovora pod pretnjom,prisilom ili ucenom, ukoliko ne postoji saglasnost odnosno Rešenje organa starateljstva, kao i zbog izvesne smrti primaoca izdržavanja (nedostatak aleatornosti).
Rok za podnošenje tužbe za poništaj Ugovora o doživotnom izdržavanju je godinu dana od datuma saznanja za njegovo postojanje (subjektivni rok) ili najkasnije tri godine nakon smrti primaoca izdržavanja (objekivni rok).

Prenosivost Ugovora na treća lica

Primalac izdržavanja kao ugovorna strana nema pravo da prenese obaveze iz Ugovora o doživotnog izdržavanja na drugo lice, međutim davalac izdržavanja može ovlastiti druge osobe da preuzmu obaveze koje je dužan da ispunjava prema primaocu izdržavanja.
U slučaju smrti davaoca izdržavanja preuzeta ugovorna obaveza prelazi na njegovog bračnog partnera ili potomke, uz uslov da oni pristanu na preuzimanje obaveza, koja saglasnost se uvek daje u pismenoj formi.
Ukoliko naslednici davaoca izdržavanja ne pristanu da preuzmu obaveze svog pravnog prethodnika, Ugovor se raskida, ali u tom slučaju oni nemaju pravo da traže naknadu za dato izdržavanje, uz izuzetak koji podrazumeva da naslednici koji iz opravdanih razloga nisu sposobni za izvršavanje ugovorne obaveze, mogu tražiti naknadu za izdržavanje, koje je njihov pravni prethodnik davao primaocu izdržavanja.

 

Nakon smrti primaoca izdržavanja, davalac izdržavanja može da izvrši upis prava svojine na nepokretnosti koja je bila predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju, uz primerak Ugovora i izvoda iz matične knjige umrlih.
Ono što je najvažnije istaći, a što klijenti često postavljaju kao pitanje, jeste činjenica da davalac izdržavanja ne nasleđuje dugove primaoca izdržavanja, jer faktički i nije naslednik primaoca izdržavanja, već za dugove uvek odgovaraju samo naslednici ostavioca, do visine vrednosti nasleđene imovine.

Zaključak

Ugovor o doživotnom izdržavanju je jedan od najčešće zaključivanih ugovora, sa kojim se često susrećemo što prilikom sačinjavanja, što u postupcima pred sudom kada se ovi ugovori poništavaju, stoga je bitno ukazati na specifičnosti ovog pravnog posla, kao i na bitne elemente u smislu svega napred navedenog a u cilju zaštite prava stranaka, kojima preporučujemo da se detaljno informišu, odnosno zatraže stručno mišljenje, svakako pre zaključivanja ovog ugovora.

 

NAPOMENA: Ovaj tekst predstavlja stav autora o predmetnom pitanju i ne predstavlja pravni savet, niti zamenu za angažovanje odgovarajućeg stručnjaka u datoj oblasti.
AUTOR: Jasmina Uhrin Jakab